Хто наклав у бобік

oliti
Tko se posrao u policijski auto?
pitanje je sad.
a saznat ćemo kad?
tad?
sad?
nikad.

oduvijek sam htjela zagnjuriti glavu pod zemlju, poput noja. pokušavala sam. ne mogu. ne mogu gledati sve te ljude, sve te sudbine kako se stapaju u jedno, kako završavaju besmisleno.
kako manipuliraju nama, kako nas prave glupima.
i pomoći nema.
to svi znaju, svima je jasno.
i svi su pomireni s time.
nažalost.

a što ostaje za budućnost?
prošla su vremena velikih ljudi i i velikih postignuća.
prošla su vremena časti i ponosa.
svi smo postali crvi na velikoj jabuci, koju izjedamo sve više i više, dok se sasvim ne rastrune i povuće nas sve zasobom u svoju propast.

opet kažem, nema smisla.
moj glas se ionako neće čuti
moj glas se ionako neće množiti
moj glas će nestati u ništavilu
puput svih ostalih...